Роберт Шмид у интервјуу
Јасан мандат свима
Поново учините то једноставним! Не постоји једноставнији начин да се сумира правац читавог СИХ. Али колико је лако свесно учинити процесе једноставнијим, штедљивијим и самим тим ефикаснијим у све сложенијем радном свету? И да ли ову поруку сви тумаче на исти начин? О томе смо лично питали Роберта Шмида. Ево извода из разговора:
„Учините то поново једноставним!“ То је ваш мандат вашим запосленима, господине Шмид. С друге стране, свет рада постаје све сложенији. Који су разлози за ово?
У све сложенијем радном свету, потребни су нам стручњаци који – ако не будемо пажљиви – теже да све додатно закомпликују. Састављају се правила и дефинишу стандарди који се – када се детаљно испитају – не могу сви испунити без уништавања економије и просперитета.
У интервјуу у јануару 2024. говорите о „контролорима који контролишу друге контролоре“ – шта овде није у реду?
Осим што сматрам да је овакав развој догађаја неразуман, ја га видим као пуко пребацивање одговорности. Ко жели да преузме одговорност за своје поступке и одлуке ових дана? Много је лакше то пренети стручњаку или ревизору или органу за контролу заштите података. Када би свако једноставно преузео одговорност која му је додељена, без икаквих „покушаја депортације“, онда би све било много прагматичније.
Можете ли можда дати конкретан пример?
Наравно, има их много. Узмите само нови закон о ланцу снабдевања. Сама чињеница да за то постоји посебна смерница показује како се важна тема може претворити у сложену конструкцију. А да бисмо били сигурни да је све урађено како треба – овде се опет бавимо овом одговорношћу која се толико не свиђа – овај водич такође садржи стручне савете и везе до детаљнијег садржаја.
Шта тачно регулише Закон о ланцу снабдевања?
Њиме се регулишу обавезе дужне пажње компанија и обавезују их да штите људска права и еколошке стандарде. На крају дана, као иу многим областима, „лопови ће бити лопови“ и наћи ће начин да то заобиђу. Они поштени, пак, очајавају.
Врућа тема у овом погледу је актуелна регулатива КИМ-а у Аустрији. Правила кредитирања су толико строга да сан о изградњи куће за многе остаје сан, иако имају почетни капитал за то. Какво је ваше мишљење о овоме?
Ако држава диктира банкама како да дају кредите, а одговорни грађани не смеју да одлучују колико новца желе да дају за своје рате, онда се сетим само једне појаве која све објашњава: пребацивања одговорности. Западне земље теже да регулишу ствари које не би требало регулисати. На срећу, КИМ уредба се ове године ставља ван снаге и неће бити продужена.
Доводите у питање корисност правила и препоручујете ово својим запосленима. Колико ја, као компанија, могу да игноришем прописе?
Наравно, не можете занемарити правила. Али требало би да проверите сваку од њих да видите да ли је „обавезна” или „може” одредба. Аустријанци и Немци такође имају тенденцију да смернице виде као обавезу.
Аутоматизација, дигитализација, управљање интерфејсом – компаније данас имају на располагању различита средства да олакшају себи и својим клијентима. Да ли се овакви ресурси користе у СИХ-у и колико их запослени прихватају?
Почнимо са темом дигитализације. Они су нам потребни, а без њих више не можемо јер се од нас толико тражи – друга статистика, други графикон. Али овде је потребно и критичко размишљање. О чему се заправо ради? Шта ће нас одвести даље? На овај начин можемо свести наш рад на задатке и алате који заиста имају смисла и који ће нас учинити успешним у будућности.
Није ли дигитализација такође генерацијско питање?
Наравно, то је и генерацијско питање. Важно је спојити искуство старих руку, који су без дигитализације постали успешни, са идејама младих. Ово ствара услове да се дигитализација не води само ради дигитализације, већ и да се она води тамо где има смисла.
„Смањење ствари је много теже од постављања правила у свет.”
Ви сте заговорник да ствари буду једноставније. Колико је то заиста лако?
Узмимо пример из свакодневног живота. Ствари се гомилају годинама. Лакше их је задржати него се отарасити. Тако је и у професионалном животу. Такође морате бити у стању да се свесно одвојите од тема, статистике и активности како бисте могли да радите ефикасније и са више концентрације.
Људи воле да се држе испробаних образаца. Поједностављивање процеса значи промену. Шта ваши запослени раде са „Учините то поново једноставним!“ то?
Дакле, останимо одмах на почетку. Јер ми смо овде још увек на самом почетку, као што је то био случај и са другим темама које су се сада добро усталиле у нашој корпоративној култури.
Које теме тачно обрађујете овде?
Добар пример овде је циркуларна економија, односно препознавање да отпадни материјали могу истовремено бити и вредни ресурси. У почетку су се неки људи угледали на нас. У многим компанијама, потребни су месеци, понекад чак и године, док смисао за иновацију или правац садржаја не разумеју сви. Када то сви схвате након неког времена, то ће бити спроведено у пракси. Као што сада имамо циркуларну економију и очување ресурса. Знамо да су ресурси Земље ограничени и да се морају користити одговорно како би и будуће генерације могле добро да живе. Они који пажљиво користе ресурсе не само да штеде новац већ и смањују емисије. Ово доноси користи за све – и права је инвестиција у будућност. Чак бих отишао толико далеко да бих рекао да смо постали прилично добри у томе. Наравно, ово прихватање се не дешава преко ноћи.
Колико често покрећете тему поједностављивања ствари у вашој компанији?
Поново и поново. Недавно на Божићној забави. Наравно, добијамо изненађене погледе са нивоа менаџмента када кажемо: „Заборавите на стандарде!“ Ово је, наравно, упадљиво поједностављење наше жалбе. У стварности, ради се о преиспитивању сопствених поступака. Баш као и правила која се придржавамо из оперативног слепила и навике. Мој приступ је: Молимо вас да размислите да ли је активност смислена. Ако нам то не користи, видимо да ли можемо без тога.
Ово нас враћа на разјашњење – имате ли овде користан савет?
Смањити ствари је много теже него их донети на свет. Све што овде можете да урадите је да вежбате редовно испитивање. Временом, ова теорија се доказује. Уклањањем нереда, можете поново олакшати процесе. Као што сам рекао, још смо на почетку. Наши запослени прво морају развити имиџ и спремност да доводе у питање не само друге, већ пре свега себе и своје научене поступке.
Коме је дозвољено да олакшава посао у СИХ? Коме је дозвољено да укаже на потенцијал за промене? Свако од нас?
Да, то је мој позив. И то важи за сваку особу. Само онај ко нешто ради може најбоље да процени како да то поједностави. Моја јасна порука је: Ако сматрате да је нешто бесмислено, разговарајте о томе са својим претпостављеним. Ако ваш претпостављени у почетку не жели ништа да чује о томе, немојте одмах одустати, већ наставите са тим. Не радимо бесмислене ствари.
Порука је да се преузме одговорност уместо да се ствари раде слепо. Дакле, које питање ваши запослени треба редовно да себи постављају?
Веома једноставно питање, али оно које се поставља изнова и изнова: Зашто нам је ово потребно?
Последње питање: „Учините то поново једноставним!“ или скраћено МИСА. Побожна жеља или проживљена стварност у СИХ?
Мој главни циљ је подизање свијести и подстицање свих запослених у СИХ-у да редовно критички преиспитују ствари. Немојте да вас завара привидна сложеност – није све што изгледа компликовано аутоматски разумно или интелигентно. Храброст да будете једноставни је ред дана! Зато „Учините то поново једноставним!“, заједно!
